Da bi se izbeglo stanje ʺprivremenog gladovanjaʺ, koje nastaje ako je razmak između obroka dug, dnevno potrebna količina hrane treba da se raspodeli u više obroka. Optimalno je da se dnevno realizuje 5 manjih obroka, što je poželjno za sve, a ima poseban značaj za određena fiziološka stanja (pre svega za decu i trudnice). Neophodno je imati najmanje 3 obroka u toku dana.

Doručak treba da bude energetski najbogatiji, budući da sledi posle noćnog gladovanja, a treba da obezbedi energiju za dnevne aktivnosti i energetski rashod. Doručak treba da se komponuje od energetski bogatih i lako svarljivih namirnica. Najveći deo energije treba da obezbede namirnice bogate polisaharidima (skrobom i dijetnim vlaknima), kao što su žitarice. Može se planirati i dodatak lako svarljivih animalnih namirnica (jaje, tuna ili pileća prsa).

Ručak može da sadrži i teže svarljive namirnice kao što je meso. Osnovu ovog obroka treba da čine proteini i povrće (npr. piletina i salata).

Večera obezbeđuje oko 20% – 25% dnevno potrebne energije i treba da se sastoji od lako svarljivih namirnica (npr. mladi sir i salata).