Proteini 

Proteini su esencijalni elementi neophodni za rast i regeneraciju, dobro funkcionisanje i strukturu svih živih ćelija. Proteini iz hrane se razlažu na osnovne jedinice, koje se nazivaju amino-kiseline. 

Amino kiseline se onda ponovo spajaju da bi se proizveli proteini koji su potrebni telu. Zavisno od toga koje se aminokiseline spajaju, proteinski molekuli stvaraju enzime, hormone, mišiće, organe i mnoga druga tkiva u našem organizmu.

Postoje dve vrste amino-kiselina:

1. Neesencijalne amino kiseline (telo može samostalno da ih proizvede);
2. Esencijalne amino kiseline (telo ne može da ih proizvede već moraju da se unose hranom).

Pored vode, proteini su najrasprostranjeniji molekuli u našem telu. Proteini se nalaze u svim ćelijama i istovremeno su glavna gradivna komponenta svih ćelija u telu, posebno mišića. To takođe uključuje sve organe, kosu i kožu. Pored toga proteini regulišu metabolizam, podržavaju imuni sistem i druge funkcije. Preporuke su da proteini čine 10% – 15% dnevno potrebne energije.

Masti – Skoro sva hrana sadrži masnoće. Preporuke su da masti čine do 30% dnevno potrebne energije. Kao važan deo ćelijskih membrana, masti kontrolišu šta ulazi i izlazi iz ćelija. Telo koristi holesterol kao početnu tačku za stvaranje estrogena, testosterona, vitamina D i drugih elemenata.

Ugljeni hidrati – Namirnice bogate ugljenim hidratima su primarni izvor energije za sve funkcije koje obavlja naše telo. Organizam razbija ugljene hidrate, u gorivo za ćelije i mišiće – zato je umerena količina ugljenih hidrata neophodna u svakodnevnoj ishrani. 

• Neki ugljeni hidrati pospešuju zdravlje dok drugi, kad se jedu često i u prekomernim količinama, povećavaju rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja.

Prosti ugljeni hidrati su kao injekcija šećera – odmah podižu nivo šećera u krvi, dok složeni ugljeni hidrati postepeno oslobađaju šećer. Prosti ugljeni hidrati se više nalaze u prerađenoj i rafinisanoj hrani. 

Složeni ugljeni hidrati se nalaze u neprerađenoj prirodnoj hrani. Kod neprerađene hrane zidovi ćelija sadrže celulozu koja je otporna na proces varenja čime se usporava razlaganje i puštanje šećera u krvotok. Vlakna pomažu da se stvori osećaj sitosti. 

• Preporuka je da ugljeni hidrati čine 50% – 55% dnevno potrebne energije.